Privreda Bezdana danas
Pre dve decenije, u jutarnjim satima bezdanskim putevima reka biciklista hrlila je na posao. Dolazilo se i iz okolnih sela kolima i autobusom. Samo tadašnje brodogradilište, štamparija, poljoprivredni kombinat i trikotaža upošljavali su preko 1200 radnika. Ostali, manji privredni subjekti, još barem toliko.
Na „ruševinama“ velikih firmi, nastali su privredni subjekti sa po pedesetak radnika i sa viškom opustošenih
objekata. Iz poznatog i priznatog brodogradilišta više se ne čuju zvuci alata jer preostali radnici svako jutro putuju u
apatinsko brodogradilište radeći uslužne poslove.
Ipak, dobra stvar je da u poslednjoj deceniji, pojedina nova, privatna preduzeća lagano, na zdravim osnovama, šire proizvodnju i povećavaju broj radnika. Ima ih oko desetak i upošljavaju između 20 do 50 mladih ljudi. Ostala uposlenost Bezdanaca može se svesti na rad u prodavnicama, pekarama, apotekama, cvećarama, kafićima, menjačnicama i slično. Sve to, možda dvestotinak zaposlenih koji se stalno smenjuju, a ne retko, lokali se ubrzano zatvaraju, otvaraju novi... Manji broj ljudi radi u javnim ustanovama u Bezdanu ili putuje u Sombor.
Ko je imao zanat u rukama, okrenuo se otvaranju radionice za uslužne delatnosti. Tako u Bezdanu ima servis autogasa, bicikla, bravarskih radionica, fotograf, frizeri, kamenoresci, sodara, vulkanizer, zidari... Radionice sa 2-3 uposlena i sa dovoljno posla. Poslednjih godina popularna su i neka zanimanja koja ranije nisu bila karakteristična za selo, kao što su taksisti, uslužne agencije i slično.
Mnogo buke poslednjih godina u Srbiji diže se oko seoskog turizma. Međutim, ovaj talas kao da je zaobišao Bezdan, uprkos brojnim prednostima. Nema profesionalne agencije niti organizovanog dolaska većeg broja turista. Sve se svodi na slučajne turiste za koje je dovoljna pojedinačna inicijativa nekoliko pansiona i čardi.
U poljoprivredi je stanje dvojako. Sa jedne strane, oni sa usitnjenim parcelama i zastarelom opremom, čak ni uz pomoć mera Ministarstva poljoprivrede, više ne mogu da sustignu korak sa vremenom. S druge strane, izdvojila se grupa mlađih gazdinstava koji se opredeljuju za gajenje voća i povrća sa ciljem da na manjim parcelama postignu što veću dobit. Znatna sredstva daje nadležno Ministarstvo, što kreditna, što kroz povrat novca za sertifikovani rasad, opremu za navodnjavanje i ostalo.
O privredi Bezdana danas i mogućnostima zapošljavanja mladih, razgovarali smo sa uspešnim privrednicima iz Bezdana:
Jolanka Paić, direktor i suvlasnik firme „Savremeno pakovanje“: „Naše preduzeće bavi se proizvodnjom ambalaže i registratora i upošljava oko 50, mahom mlađih ljudi. U sezoni upošljavamo i veći broj radnika, a imamo potrebe i za mladima sa stručnim, srednjoškolskim obrazovanjem. Mislim da mladi ljudi danas mogu ostati ili se vraćati u Bezdan ako imaju ideju za sopstveni posao. Prostora za to ima, ali smatram da mladost danas nema strpljenja da se ideja razradi i pretvori u uspešan posao.“
 |
||
Lenke Bezdan Berec, vlasnik stambene zadruge „Bezdan-stan“:
„Nema velikih mogućnosti za povratak školovanih ljudi u Bezdan, osim za pojedinačne slučajeve u uslužnim delatnostima. Lokalni organi bi trebali stvoriti povoljnu klimu za ulaganje u Bezdan, što znači, ponuditi ulagačima sređenu industrijsku zonu sa infrastrukturom. Jedino tako se može pokrenuti i unaprediti proizvodnja u Bezdanu.“
 |
||
Nikola Tucakov, direktor i suvlasnik TP „Koteks“:
„S obzirom na broj preduzeća i zaposlenih kakav je Bezdan imao u odnosu na druga sela, stanje je danas katastrofalno.
Osiromašenost i smanjena potrošnja uticali su i na sve ostale delatnosti u selu. I naša sredina je platila cenu
nepripremljenosti na tranziciju, a rešavanje problema prevazilazi nivo lokalne samouprave. Posao je to, možda, za nivo pokrajine jer treba imati dobru opštu strategiju. Ne možemo, na primer, u isto vreme pričati o razvoju turizma i
industrijske zone u Bezdanu, to ne ide zajedno.
Što se tiče mladih ljudi, bliže stvarnosti je snalaženje u savremenoj poljoprivredi i pojedinačnim, turističkim
inicijativama, tj. kombinacija obe delatnosti u jednom porodičnom biznisu.“
 |
||
Žarko Pudar, vlasnik zadruge „Agrobezdan“:
„Žalosno je da je razvoj jednog mesta ili regije u direktnoj vezi sa brojem i veličinom „kontraverznih biznismena“ koje Bezdan, pa ni Sombor nemaju. Nakon privrednog kraha Bezdana, upošljavanje stanovništva najpre vidim u turizmu zbog širokog spektra potencijala koje mesto ima. Da bi se privukao ozbiljan i stalan broj turista, naročito stranih, potrebno je da više subjekata osmisli zajednički razvoj turizma Bezdana.
Što se tiče posla za mlade ljude, nije tačno da ga nema. Ne treba razmišljati samo u pravcu traženja posla „kod gazde“, već i kako početi sopstveni posao. Znači samoinicijativa, koja je baš i svojstvena mladim ljudima. S druge strane, većina mladih bi ipak htela da za kratko vreme dođe do novca i ima standard na visokoj nozi.“
 |
||
Stanje i nije tako loše, reklo bi se, ko želi raditi, ima gde raditi. Ipak, poslednje dve decenije mladi koji odlaze na školovanje u veće gradove, na vraćaju se u Bezdan. Pored toga, mnogi svršeni srednjoškolci, iako žive u Bezdanu, posao radije traže na hrvatskom primorju ili negde dalje u inostranstvu. Zarade su daleko bolje, a sa novcem se
i snovi lakše ostvaruju.
 |
 |
 |
||
Ovog septembra, Izvršno veće Vojvodine raspisaće javni konkurs kao svojevrsni podsticaj za zapošljavanje u tzv. ruralnim sredinama. Očekuje se da će od 1. decembra sedamdesetak visokoškolaca početi raditi po selima što je podsticaj da mladi brže dođu do posla, a selo da napreduje. Gde će u tom projektu biti Bezdan, videćemo. U svakom slučaju, dobro bi bilo da se što pre oformi Klub privrednika Bezdana u kom bi oni koji su svoj rad i znanje već dokazali uspešnim poslovanjem, promovisali stvarne mogućnosti i viziju privrede Bezdana.
S.T.
